GUSINjE – Na Grebajskoj prostranoj ravnici, prigrljenoj nebeskim vrhovima Prokletija, prije dva dana bila je prava slavljenička atmosfera. Uz zavičajna i druga kola, pjesme i igre, stiske ruku i rodbinske i plemenske zagrljaje i poljupce, tradicionalno je održana manifestacija „Dan dijaspore” uz bogat kulturno-zabavni program u organizaciji i podršci Fondacije „Gusinje”. Manifestaciji u Grebajama pored opštinskog rukovodstva na čelu sa predsjednicom Anelom Čekić, prisustvovao je i ministar sporta u Vladi Crne Nikola Janović.
Čekićeva je iseljenicima, sugrađanima i prijateljima, uputila dobrodošlicu i poželjela lijep boravak u zavičaju i Grebajama.
– Zadovoljstvo mi je da vas vidim u velikom broju, posebno naše ljude iz dijaspore. Znam da ste posvećeni zavičaju i Crnoj Gori, i da želite da učestvujete u svim procesima koji se ovdje dešavaju. I ovim putem hoću da vas pozovem da što češće dolazite u zavičaj i da zajedno sa nama učestvujete u projektima koje realizujemo, i investirate u njih kako bismo svi zajedno postigli cilj, a to je da naše Gusinje krene putem razvoja i prosperiteta –rekla je Čekićeva.Po­zdrav­nu ri­ječ je upu­tio i mi­ni­star Ja­no­vić, ta­ko­đe po­že­ljev­ši lju­di­ma iz di­ja­spo­re do­bro­do­šli­cu i za­hva­liv­ši im što do­stoj­no re­pre­zen­tu­ju dr­ža­vu i za­vi­čaj ta­mo gdje ži­ve.
– Mo­ram da ka­žem da mi je za­i­sta za­do­volj­stvo što sam da­nas ov­dje. Pr­vi put sam u po­sje­ti ovom kra­ju i za­i­sta sam odu­še­vljen nje­go­vom lje­po­tom. Za­do­volj­stvo mi je da vam po­že­lim sve naj­bo­lje, i kao mi­ni­star u Vla­di Cr­ne Go­re da vam ka­žem da ima­te part­ne­ra u Mi­ni­star­stvu spor­ta. Ima­li smo sa gra­do­na­čel­ni­com raz­go­vo­re o bu­du­ćim pro­jek­ti­ma – obe­ćao je Ja­no­vić.
Pred­stav­nik Fon­da­ci­je „Gu­si­nje” Su­lja Đon­ba­lić je iz­ra­zio za­do­volj­stvo na znat­no ve­ćoj po­sje­će­no­sti „Da­na di­ja­spo­re”.
Na sva­kom ko­ra­ku zra­či­le su rod­bin­ska lju­bav i to­pli­na jer Gu­si­nja­ni iz ci­je­log svi­je­ta tu se jed­nom go­di­šnje oku­pe u ve­ćem bro­ju, kao i na­kon dva da­na na Ali­pa­ši­nim iz­vo­ri­ma, i na­po­je­ni za­vi­čaj­nom ener­gi­jom od­la­ze svo­jim od­re­di­šti­ma, sa že­ljom da se i na­red­ne go­di­ne tu na­đu. Po­red njih iz di­ja­spo­re, tog da­na tu je i do­sta lju­di iz su­sjed­nih gra­do­va, a i dr­ža­va.
Na Gre­bja­ma su­sre­će­mo Se­li­ma Če­ki­ća, čla­na ru­ko­vod­stva ne­pro­fit­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je „Euro Gu­si­nje“ u Nju­jor­ku, čo­vje­ka ovog pod­ne­blja, ko­ji je na pro­sto­ru Gre­ba­ja i Vo­lu­šni­ce pro­vo­dio dio svo­je mla­do­sti, a na­kon od­la­ska u Ame­ri­ku sva­ke go­di­ne na­sto­jao da po­sje­ti za­vi­čaj i pro­še­ta sta­za­ma mla­do­sti.
Ta­ko ni ove go­di­ne ni­je pro­pu­stio da bu­de na da­nu di­ja­spo­re u Gre­ba­ja­ma, kao ni pri­je ne­ki dan na me­mo­ri­jal­nom uspo­nu „Ham­do­vom sta­zom”, i obi­đe vr­ho­ve Po­pa­di­je, Ta­li­jan­ke i Vo­lu­šni­ce.
– Ve­li­ka je raz­li­ka ne­kad i sad! Ne­kad je bi­lo mno­go ljep­še i mno­go in­te­re­sant­ni­je, ali, ipak, i ako ne­kim dru­gim sti­lom, li­je­po je i da­nas. Oku­plja­mo se u za­vi­ča­ju i ne za­bo­ra­vlja­mo ga, sa stal­nom že­ljom da smo tu što če­šće i du­že, a mo­žda i jed­nog da­na da se vra­ti­mo i sta­re da­ne ov­dje pro­vo­di­mo. Osje­ća­nja i emo­ci­je pro­sto na­vi­ru. Pre­kju­če smo po­vo­dom me­mo­ri­ja­la „Ham­do­vom sta­zom” pro­še­ta­li vr­ho­vi­ma Po­pa­di­je, Ta­li­jan­ke i Vo­lu­šni­ce, baš onu­da ku­da smo ne­kad čo­ba­no­va­li i bi­va­li sreć­ni. Bi­lo nas je pre­ko 150, a iz svih kra­je­va biv­še Ju­go­sla­vi­je, Ka­na­de, Ame­ri­ke, i bi­lo je neo­pi­si­vo li­je­po. Šta da ka­žem za za­vi­čaj? Op­ti­mi­sta sam i oče­ku­jem bo­lje da­ne ov­dje, ne baš sko­ri­je, ali ide se pre­ma to­me. Ka­ko svi zna­mo lo­kal­na upra­va nam je bi­la u kri­zi dvi­je go­di­ne i na­pra­vljen je za­o­sta­tak, ali ipak ide se na bo­lje i ka­ko re­koh op­ti­mi­sta sam i oče­ku­jem bo­lje da­ne – is­pri­čao je Če­kić.
Na Gre­ba­ja­ma su i Emir Ci­ri­ko­vić i Mer­sad Đu­kić sa svo­jim dru­ga­rom i go­stom iz Nju­jor­ka, cr­no­pu­tim Aj­ze­om Ke­nom. Do­šao je kod svo­jih dru­ga­ra i na „Dan di­ja­spo­re”. Ka­že da mu se ov­dje sve ve­o­ma do­pa­da, bez iz­u­zet­ka.
– Pr­vi put sam u Gu­si­nju i Cr­noj Go­ri, i mo­gu da ka­žem da mi se svi­đa ve­o­ma do­bro. Po­seb­no mi se svi­đa­ju ove pla­ni­ne, pri­ro­da, na­rod je do­bar i go­sto­pri­man, že­ne su sto pu­ta ljep­še ov­dje, ne­go u Nju­jor­ku. Pre­di­van am­bi­jent i že­lim po­no­vo da do­đem – ka­zao je Ken.
N.V.


Pot­pun ugo­đaj

Za pot­pun ugo­đaj na Gre­ba­ja­ma po­tru­di­lo se vi­še ugo­sti­te­lja. Spra­vlja­na su ro­štilj­ska je­la a pi­ća se hla­di­la u vo­di ili fri­ži­de­ri­ma. Je­dan od njih Fe­lja Bek­te­še­vić, po­zna­ti gu­sinj­ski ugo­sti­telj, po­vrat­nik iz Ame­ri­ke od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, ni­je baš za­do­vo­ljan pro­da­jom.
– Ov­dje na ovaj dan ni­jed­ne go­di­ne ni­je­sam pro­pu­štao da bu­dem jer mi je ovo je­dan od naj­ljep­ših da­na u go­di­ni, a glav­ni raz­log je što se ov­dje tog da­na oku­plja­ju i na­ši lju­di iz di­ja­spo­re. Svi smo jed­no i za­jed­no! Gu­si­nje pod­sje­ti na ne­ka sta­ra vre­me­na kad je u nje­mu vr­vi­lo sve od ži­vo­ta, ra­do­sti i za­do­volj­stva. Ali, na­ža­lost, či­ni se da nas je sva­ke go­di­ne sve ma­nje. Kao da Gu­si­nje, na­ža­lost, po­la­ko iz­u­mi­re. Pri­je tri go­di­ne ni­je­sti mo­gli za moj štand pri­ći, a ka­mo li da ima vre­me­na da uz­me­te iz­ja­vu jer je pro­sto vr­vi­lo od sla­do­ku­sa­ca hra­ne s ro­šti­lja. Sad osmo­tri­te – ma­lo, ma­lo pa ne­ko do­đe, što ta­ko­đe go­vo­ri o stan­dar­du, ne sa­mo kod nas – ka­že Bek­te­še­vić.